У овом раду је вршено поређење осетљивости две аналитичке методе за предвиђање рока трајања неупакованог и упакованог безглутенског кекса од пиринчаног и хељдиног брашна, који је складиштен на собној (23±1 °C) и повишеној температури (40±1 °C) – статичке „headspace“ методе гасне хроматографије са пламено-јонизујућим детектором (SHS-GC-FID) за одређивање испарљивих засићених алдехида (пропанал (C3), пентанал (C5), хексанал (C6), хептанал (C7) и октанал (C8)) и методе течне хроматографије висо- ких перформанси (HPLC) за одређивање малондиалдехида (MDA). Применом обе методе добијени су исти резултати којима су установљени рокови трајања кекса – 3 ме- сеца и 5 месеци за неупаковани и упаковани кекс складиштен на повишеној температури, и 11 месеци, односно 14 месеци за неупаковани и упаковани кекс складиштен на собној температури. Два математичка модела, полином другог реда (SOP) и модел вештачке неуронске мреже (ANN), коришћена су за поређење метода. Коришћењем ANN модела за предвиђање садржаја алдехида и MDA добијена је вредност коефицијента детерми- нације 0,722, а употребом SOP модела добијени су коефицијенти детерминације 0,312– –0,773. Према анализи осетљивости, могло би се закључити да је релевантан параметар за предвиђање рока трајања кекса садржај MDA пре него садржаји C3, C5, C6, C7 и C8. [ABSTRACT FROM AUTHOR]