Више нових аналога (+)-гониофуфурона је дизајнирано и синтетизовано полазећи из D-ксилозе, односно из D-ликсозе. Испитана је способност аналога да инхибирају раст одабраних хуманих туморских ћелијских линија. Најактивнији молекули, који показују ниску наномоларну цитотоксичност, су дефениловани аналози 2 (IC50 = 3,0 nM, K562) и 3 (IC50 = 5,1 nM, K562 и 9,3 nM, Raji). Коначно, свако од добијених једињења показало је суб-микромоларну активност (IC50 0,01-0,54 μM) према најмање једној од седам испити- ваних малигних ћелијских линија. Прелиминарном SAR анализом је утврђено да дефе- ниловани аналози гониофуфурона (дизајнирани уклањањем ароматичног прстена са С-7), а такође и аналози са отвореним тетрахидрофуранским прстеном (синтетисани раскидањем С3-C6 везе) могу показати побољшану антипролиферативну активност. Такође, промена стереохемије на С-4 у молекулу 5 може повећати цитотоксичност ана- логa, док промена конфигурације на С-3 и С-4 у бицикличном аналогу 2 смањује актив- ност према већини испитиваних ћелија. Снажна антитуморска активност испољена према малигним ћелијама и потпуна неактивност синтетизованих аналога 2-8 према нормалним ћелијама MRC-5, предстаљају погодну основу за даљи развој нових, потентнијих и селективнијих антитуморских агенаса. [ABSTRACT FROM AUTHOR]