Materiovigilance is a system applied for the purpose of detecting, gathering, monitoring, assessing and responding to new data on safety of medicinal products and related to the use of medical device related to possible incidents during use. The aim of this paper was to show the characteristics of the system of materiovigilance in the Republic of Macedonia compared to four other jurisdictions (US, EU, Japan and China), the recognition of the advantages and disadvantages of the systems and their impact on public health. Material and methods: For the realization of the aim of the study, we conducted an analysis of data published on the web pages of regulatory authorities related to the existing legal framework and review of the literature available on the network for scientists and researchers ResearchGate. General dialectical method as well as legal methods (dogmatic and normative method) were used in this study in order to determine the content, the meaning and the importance of the legal norms which regulate the system of materiovigilance. Results: The five systems of materiovigilance have several features that include monitoring of adverse events caused by medical device that have been granted a marketing authorization. Globally, these systems provide different, shared responsibility of all stakeholders. Thus, the scope of responsibilities of producers is significantly higher in Japan and China, opposed to the EU and Macedonia, where the responsibility is passed on to distributors, health professionals and other for-profit entities. United States is in the middle between these two extreme systems of materiovigilance, where the FDA has the responsibility to protect the public health forecasting responsibilities to the industry. Conclusion: There are significant variations in the regulation system of materiovigilance in the Republic of Macedonia and the analyzed legal systems. To date, there is no empirical evidence that one system is better than another, but it is indisputable that each system has its advantages and disadvantages regarding the protection of public health. Within the analyzed systems of materiovigilance three best practices can be seen that contribute to the improvement of public health: transparency, repeating the examination of medical device and central versus local control. 
Материовигиланца претставува систем кој се применува за откривање, собирање, следење, процена и обезбедување на соодветност на новите податоци за безбедност на медицинското средство поврзано со можните инциденти од употребата. Целта на овој труд е да се прикажат карактеристиките на системот на материовигиланца во Република Македонија, и тие да се споредат со други четири правни системи (САД, ЕУ, Јапонија и НР Кина), да се воочат предностите и недостатоците на системите и нивното влијание врз јавното здравство. Материјал и методи: За реализација на поставената цел извршивме анализа на податоците објавени на web страниците на регулаторните тела кои се однесуваат на важечката правна рамка, како и преглед на литературата достапна во-академската мрежа ResearchGate. Во овој труд го користевме општиот дијалектички метод, како и правните методи (догматски и нормативен метод) со цел утврдување на содржината, смислата и значењето на правните норми со кои се регулира системот на материовигиланца. Резултати: Петте системи на материовигиланца имаат неколку карактеристики кои вклучуваат следење на несаканите настани предизвикани од медицински средства кои имаат одобрение за ставање во промет. На глобално ниво, овие системи предвидуваат различна, поделена одговорност на засегнатите страни. Така, обемот на одговорности на производителите е значително поголем во Јапонија и Кина, за разлика од Европската Унија и Македонија, каде одговорноста е пренесена на дистрибутерите, здравствените работници и другите профитни субјекти. САД се наоѓа во средина помеѓу овие два екстремни система на материовигиланца, при што FDA има надлежност да го штити јавното здравје, предвидувајќи обврски за индустријата. Заклучок: Постојат значителни варијации во регулирањето на системот на материовигиланца во Република Македонија и анализираните правни системи. До денес, нема емпириски докази дека еден систем е подобар во однос на друг, но несомнено е дека секој систем има свои предности и недостатоци во врска со заштитата на јавното здравје. Во рамките на анализираните системи на материовигиланца може да се забележат трите најдобри практики кои придонесуваат за унапредување на јавното здравје: транспарентност, повторување на испитување на медицинското средство и централна наспроти локална контрола.