Дуготрајне органске загађујуће супстанце (POPs) су липофилна, постојана и биоакумулативна токсична једињења. Уопштено говорећи, сматрају се отпорним на биолошку, фотолитичку и хемијску деградацију, а полихлоровани бифенили (PCBs) спадају у групу ових хемикалија. У Србији се PCBs никада нису производили, али су се увозили и углавном користили у електроопреми, трансформаторима и кондензаторима. Циљ нашег истраживања био је да се анализира секвенцијална вишестепена аеробна/анаеробна микробиолошка разградња PCBs присутних у речном седименту са подручја познатог по дуготрајном загађењу овим једињењима. Проучавање активности конзорцијума аутохтоних природно присутних микроорганизама (NMC конзорцијум) и NMC суплементисаних конзорцијумом алохтоних угљоводоник деградирајућих (HD) микроорганизама (изолованих са локација контаминираних нафтним дериватима) (NMC-HD конзорцијум) је изведено како би се проценила способност ових микроорганизама за потренцијалну употребу у будућим биоремедијационим третманима оваквих локалитета. Лабораторијска студија биоразградње је трајала 70 дана, након чега је уочено смањење концентрације укупних PCBs за >33 %. Ово истраживање је потврдило снажан потенцијал аутохтоних микроорганизама за смањење нивоа PCBs у речном седименту у наизменичним вишестепеним аеробним/анаеробним условима. [ABSTRACT FROM AUTHOR]