Касни стил Стравинског обично се разматра са становишта структуре композиција. Ослањајући се на Јозефа Н. Штрауса, овај чланак настоји да нагласи експресивне, семантичке и самореферентне димензије у касним композицијама, које се указују с посебном јасноћом и делом противрече уобичајеним одређењима ове музике као апстрактне и конструктивистичке, а такође преиспитују и композиторове личне изјаве. [ABSTRACT FROM AUTHOR]